Драгичевић: Демографски обновити Републику Српску

Интегрални текст мог обраћања на Скупштини Српске демократске странке од 01.09.2018. дворана Борик, Бања Лука.

Стефан Драгичевић

_____________________________

Поштовани делегати и присутни гости Српске демократске странке, помаже Бог.

Наша Република Српска је богата шумом, питком водом, рудом, ријекама, другим природним богатствима и прелијепим туристичким крајевима од Крајине до Херцеговине. Имамо територијалне услове за економски развој. Имамо одличан географски положај. Наша Република Српска има паметну, едуковану и способну омладину. Укратко – имамо ресурсе као мало која држава у свијету ове површине, а опет нам народ одлази јер не види перспективу за себе и своју дјецу. Природни, друштвени и људски ресурси којима располажемо нису данас у функцији развоја нашег друштва него су класични плијен појединаца који не дозвољавају да народ нормално живи и да здраворазумски размишља.

Као резултат свега тога, наша Република Српска је демографски све празнија, омладина свакодневно одлази, а такође боли и чињеница што нам одлазе стручни људи попут љекара, школовани људи за занат и они који имају изражен предузетнички дух. Домаћи демографи су израчунали да ћемо тренутном динамиком одласка младих нестати за 50 година што довољно говори да без младих нема ни опстанка. Свако извјештавање матичних служби који се појаве у јавности говоре нам да у Републици Српској има више умрлих него рођених; да је број уписаних студената мањи из године у годину, да је сваке године све мање уписаних ђака у прве разреде који је и ове године испод 10.000, у неким подручним одјељењима није уписано ниједно дијете...  За првих шест мјесеци ове године рођено је 4.180 беба док је умрло 7.645 становника Српске. У таквом хаосу највише долази до изражаја велика стопа незапослености, сива економија, неправда, несигурност, лош животни стандард који чак и остварене породице тјера да своју будућност потраже у иностранству.

Депопулацијом, исељавањем и ниским природним прираштајем обухваћена је читава Република Српска посебно је погођен њен источни дио (Од регије Бирач до Херцеговине) и због тога нам је неопходна хитна друштвена обнова, иначе ће демографско нестајање захватити преко 90 посто Српске. Дакле, наш највећи непријатељ у 21. вијеку је депопулација и ми морамо да се тим проблемом позабавимо - у супротном ово друштво ће бити друштво стараца, а то значи друштво без будућности. Ми немамо времена за чекање јер морамо реформисати друштво по дубини, хируршки прецизно, ако желимо да живот у Републици Српској буде нормалан и достојан човјека. 

Српска демократска странка је кроз свој Програм јасно дефинисала свој циљ да младима омогући останак у Републици Српској кроз одређене мјере које треба провести у циљу подизања наталитета: усвајањем породичног додатка у износу од пола просјечне плате за треће дијете и пуне просјечне плате за четврто дијете. 

Узимајући у обзир да смо државотворна странка којој је увијек на првом мјесту била Република Српска – ми ћемо демографски проблем рјешавати системски јер сваки други облик неће дати очекиване ефекте. 

1. Даћемо универзално право на дјечији додатак;

2. Матерински додатак за све незапослене мајке;

3. Значајно ћемо смањити ПДВ на дјечију храну, опрему и одјећу.

Као што је народ почетком 90их година схватио шта се спрема и одабрао Српску демократску странку да га предводи у борби за слободу и достојанство, тако исто данас, само другим средствима, морамо као народна странка да сачувамо народ те да му вратимо вјеру у бољу будућност. 

Да би се то десило морамо да направимо независне институције које ће радити свој посао часно, поштено и добронамјерно; да створимо послован амбијент за инвестиције и подршку привреди; да се политика схвата кроз општи интерес, а не као плијен; те да створимо правну државу која ће бити сервис грађана. Предуслов свега тога јесте потреба да се грађани осјећају безбједно и заштићено од стране државе и закона.

Вјерујем и знам да је то жеља огромне већине грађана Републике Српске, али за тако нешто неопходно је повјерење народа на изборима. Вјерујем да ће усвојени Програм СДС-а бити водич будућој Влади Републике Српске јер ће се само тако остварити сви нужни услови за опоравак и перспективу нашег друштва.

Хвала Вам на пажњи. 

Живјела Српска демократска странка и до побједе!

(крај)

Драгичевић: Домаћа политика није способна да изврши измјене изборног закона БиХ

У организацији Међународног Републиканског института (IRI) у периоду од 13. - 15. јула 2018. у Неуму, организована је конференција на тему: Од стабилизације до интеграције - Регионални дијалог и безбједност на Западном Балкану.

Конференцији су поред парламентараца из оба дома Парламентарне скупштине БиХ, парламентараца из сусједних држава и ЕУ учествовали и учесници АЛПИ програма за младе политичаре.

Организована су била два панела на теме: 1. Регионални парламенти: Улога и сарадња у интеграционим процесима на Западном Балкану 2. Дезинформације и кајбер пријетње демократијама у дигиталном добу.

У првобитној панел дискусији рекао сам да је један од главних проблема данас у БиХ - измјена изборног закона о којем се толико у јавности прича, а мало или ништа се не ради по том питању због немогућности постизања политичког договора.

"Чим отворите питања у јавности као што су: изборни праг, увођење могућности за ванредне парламентарне изборе, увођење другог круга гласања, отворене или затворене листе, скенирање, видео надзор и многих других проблема домаћег изборног законодавства који генерално има пуно недостатака - одмах дођете до зида јер се почну постављати максималичстички захтјеви у виду формирања нових изборних јединица односно трећег ентитета. Питање измјена изборног закона БиХ ме недвосмислено подсјећа на случај Сејдић-Финци који годинама уназад није ријешен због сличних блокада".

Нагласио сам да се баш због тих и таквих проблема не можемо као друштво кретати напријед јер увијек нечија политика, увријеђеност и сујета испливају на површину.

"Ми се стално вртимо у прошлости, а било каква иницијатива и разговор да се дође до неког квалитетног рјешења по питању измјена изборног закона у старту пропадају јер нико није спреман на компромис. Без разумијевања, уважавања једних других и без осјећаја свијести гдје живимо - не воде ово друштво нигдје него га задржавају на статусу кво". 

Позвао сам све панелисте-парламентарце који долазе из сусједних држава и ЕУ да нам помогну својим искуством, како би пронашли неко оптимално рјешење које би свима у овој земљи одговарало јер је евидентно да домаћа политика није способна да то уради.

"У БиХ, Републици Српској и Федерацији - генерално највише недостаје комуникације јер сви се боје да нешто не изгубе, а ако изгубе онда ће их народ казнити. Политика није посао којим се треба бавити ради популарности него напротив - да би се нешто урадило што би у ближој будућности донијело корист у интересу грађана ове земље, јер смо свједоци свакодневног исељавања и лошег животног стандарда".

Такође, узео сам учешће и на тему "Дезинформације и пријетње демократији у дигиталном добу" гдје сам нагласио да Регулаторна агенција за комуникације мора имати законски бољи надзор и контролу медија у читавој БиХ ради објективног и непристрасног извјештавања јавности.

(крај)

Драгичевић: Формирање царинске уније добар приједлог, али није практично остварив

У организацији Савјета Европе и делегације ЕУ у БиХ у периоду од 28. - 29. јуна организована је конференција под називом "Изазови регионалне сарадње на западном Балкану" у Влади Републике Српске.

Конференцију су отворили шефови делегација Савјета Европе и ЕУ у БиХ Драхослав Штефанек и Ларс Гунар Вигемарк те министар за економске односе и регионалну сарадњу у Влади Републике Српске Златан Клокић. Једни од панелиста били су Младен Иванић - српски члан Предсједништва БиХ, Жељка Цвијановић - премијер Српске и Кристиан Дан Преда извјестилац Европског парламента.

У првобитној панел дискусији нагласио сам  да се приједлог Александра Вучића о формирању царинске уније намеће као неко питање које тражи изјашњавање свих земаља западног Балкана, а све у контексту регионалне сарадње и економског повезивања.

"По мени, приједлог није лош ради растерећења граничних прелаза, лакшег протока роба и услуга и генерално растерећеније фискалне политике - али је питање колико је формирање такве једне уније реално јер ми сада имамо на снази ЦЕФТА споразум. Када се на то дода да смо се јавно обавезали да ћемо своје законодавство прилагођавати ЕУ стандардима онда мислим да прича о царинској унији дјелује нереално".

Такође сам додао да то има и своје политичке конотације, управо због чињенице што многи такав један приједлог виде као стварање мале Југославије.

У контексту изазова регионалне сарадње навео сам и актуелни проблем мигрантске кризе те дао своје мишљење поводом исте.

"Имамо ситуацију да нам у земљу нелегално улазе људи већином из земаља Блиског истока, без икаквих идентификационих докумената, без познавања језика и елементарне културе чији је једини циљ да дођу у Њемачку и западну Европу. Све земље од Грчке па према Србији, БиХ и Хрватској су неприпремљене, а проблем видим искључиво у институцијама ЕУ које не могу да дефинишу јасну политику према овом великом проблему са којим се Европа суочава".

Додао сам да ниједна земља западног Балкана (транзитна рута) није заслужила да буде неки прихватни мигрантски центар, управо због тога што многе државе ЕУ покушавају да затворе своје границе без одговора "шта даље и шта послије".

(крај)

Драгичевић: Тероризам не познаје ни вјеру ни нацију

Многи су данас склони да повјерују да је Исламска држава поражена зато што је побјеђена у својим главним упориштима као што су Сирија, Ирак и добар дио Блиског истока, али већина занемарује идеологију на којој та терористичка група и дан данас функциноише.

Пише: Стефан Драгичевић

Дакле, све до оног тренутка док се коријен проблема "не извади", а то је идеологија, проблем ће постојати и због тога уопште не треба занемаривати чињеницу да је тероризам данас опште-присутан у свијету кроз разне врсте својих ћелија. Организован одлазак читавих породица на страна ратишта као нека врста подршке мушким-одраслим члановима, говори у прилог тези да се ради о координисаној акцији чији је циљ да се заокружи дио територије како би се прогласио калифат. Кажем то, зато што је прије нешто више од четири године самозвани лидер ИСИЛ-а Абу Бакр ел-Багдади прогласио калифат у ирачком граду Мосулу, гдје су прије неколико мјесеци ирачке снаге безбједности протјерале терористе у крвавим уличним окршајима.

Највеће питање које се увијек и свуда провлачи када је у питању проблематика организованог тероризма - јесте и сама индоктринација која практично убјеђује појединца "да ради праву ствар". Зато се ти центри за обуку или како год се називали, морају идентификовати на вријеме, јер када се произведе 50-100 индоктринисаних појединаца којима је "испран мозак" онда је касно за реакцију јер су они већ постали пријетња по националну безбједност.

Када се само погледа спирала терористичких догађаја које су извели тзв. припадници Исламске државе у Европи само од 2015. године - ствар је више него алармантна. Од већ заборављеног напада на редакцију часописа "Шарли Ебдо-а" те харања улицама Париза због напада у Батаклан арени и шоферско-камион гажења цивила у Ници, преко разних убистава цивила у Лондону и Берлину до такође трагичног гажења цивила комбијем у туристички веома фреквентној улици Ла Рамблу у Барселони. Сви ти догађаји су показатељ да је безбједносни ниво и у најразвијенијим земљама свијета слаб, а обавјештајна структура (без обзира била увезана или не) - касно реагује јер је посљедица већ наступила. 

Свједоци смо да се често говори о "превенцији" како у домаћој тако и у свјетској јавности, али је исто тако и чињеница да колико год се о томе причало, ланац безбједносног система закаже када је најпотребније. 

Последњи подаци Европола кажу да је до сада око 800 присталица ИСИЛ-а са западног Балкана отишло да се прикључи Исламској држави на Блиском истоку, што само по себи говори о величини регионалног проблема на које државе немају одговор. Зашто и како немају - то је већ питање за њих, јер је просто несхватљиво да вам радикализовани грађани одлазе на страна ратишта, а ви не користите никакве државне механизме да их у томе спријечите, него кад погину упишете их "да више нису међу живима". Ваљда је свакој држави на свијету у интересу да покуша извршити превенцију и дерадикализацију тих људи јер није поента 21. вијека да се гине за некакву идеологију која нема везе ни са вјером ни са нацијом.

У БиХ конкретно је за придруживање терористичким организацијама на страним ратиштима законом предиђена казна до 10 година, а до сада су осуђене 23 особе на укупно 50 година затвора, гдје је највећа казна затвора која је била изречена - три године и шест мјесеци. Дакле, просјек изречених казни је око двије године што је реално гледајући врло блага казна за овај облик кривичног дјела. Будући да је БиХ уставно посматрајући врло компликована земља овакве ствари не требају да нас изненађују, јер смо навикнути да систем нефункционише нормално - што се одмах рефлектује и на само друштво.

Код нас је постала уобичајна пракса да се прво деси одређени терористички напад, па да се онда реагује што је крајње неозбиљно. Од напада на полицијску станицу у Бугојну 2010. , преко Мевлида Јашаревића и пуцања на америчку амбасаду, убиства војника ОС БиХ у Рајловцу до напада на полицијску станицу у Зворнику... ако ико до сада има искуства са тероризмом и радикализмом у Европи онда су то домаће безбједносне структуре и зато ми је потпуно нејасно - зашто и како до сада не постоји јасна и прецизна стратегија за борбу против тероризма који угрожава читаво наше становништво и које није од јуче?

Такође, и ова мигрантска криза која је због мађарског зида на српској граници промјенила руту, па је сада Албанија, Црна Гора и дио БиХ у фокусу... већина ће рећи "ма пусти, они желе да дођу у Њемачку и западну Европу, неће они овдје да остају"... ко грађанима БиХ, Републике Српске и Федерације гарантује да сви ти људи бјеже од рата у Сирији, када већина нема никакав идентификациони документ? Како ћете осигурати безбједност границе и државе ако не знате ко улази и ко излази из ваше земље? Како ћете одговорити на питање неког европског званичника на који начин пуштате "избјеглице" даље према Хрватској и ЕУ? Како ћете знати да неки од тих избјеглица није радикализован и прерушен у цивила, а све у циљу да дође до западне Европе? То су све питања на које се мора знати одговор, јер ако одговора нема онда држава не може да гарантује безбједност својим грађанима.

Читав проблем, увјерен сам, може да буде ријешен ако безбједносне структуре идентификују три главна фактора: индоктринација, начин финансирања и идеологија. Ако се та три фактора елиминишу и пресјеку, сигуран сам да је безбједносни систем како у региону тако и у свијету на добром путу да се тероризам побједи јер не постоји озбиљна организација која би могла да егзистира без та три кључна фактора.

(крај)

Драгичевић: Ново вријеме у политици тражи нове људе

У сарајевском хотелу "Новотел Бристол" 23. априла у организацији Савјета Европе и ЕУ делегације одржана је конференција на тему "Нова стратегија за западни Балкан и перспектива БиХ", гдје је ријечи било о ЕУ перспективи, владавини права, безбједности, миграцији, економском развоју, реформској агенди, помирењу и развоју билатералних односа у региону.

Конференцију су отворили шеф делегације ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк, шеф делегације Савјета Европе у БиХ Драхослав  Штефанек те замјеник директора Генералне дирекције Европске комисије за сусједство и преговоре Маћеј Поповски. Након свечаног отварања услиједиле су сесије и дискусије по бројним темама.

У првобитној расправи о стратегији ЕУ за западни Балкан фокус својих дискусија усмјерио сам на наглашени "процес помирења", а који се спомиње у документу Европске комисије.

"Лично сматрам, што увијек и свуда истичем, да је ријеч "помирење" у контексту трагичне прошлости из 90их година изгубила смисао, јер 23 године су прошле, а ми се нисмо помјерили од чињенице да живимо у 21. вијеку и да је наступило ново вријеме за нове људе" - истакао сам и додао да младе генерације у великој мјери нису оптерећене прошлошћу те да због тога једино се са њима може и треба градити будућност.

"Немам ништа против да сваки народ обиљежи мјесто свог страдања на достојанствен начин у духу вјере и традиције, али нисам за то да се страдања политизују што се често дешава. Заговорник сам да се историчари, борачке организације, разни институти проистекли из рата заједно са судовима и тужилаштвима баве тим питањима, а да се политичари које је народ бирао баве реалношћу са визијом и погледом у будућност са акцентом на економији, сарадњи и развоју у сваком погледу".

У својој дискусији нагласио сам да је БиХ са Републиком Српском и Федерацијом заробљено друштво управо из разлога што многи садашњи политичари "вуку репове прошлости" и није им у интересу функционисање правне државе, а самим тим ни приближавање стандардима ЕУ.

"Ми данас немамо владавину институција или како правници воле да кажу владавину права - него напротив, имамо политичаре који сматрају да су изнад закона и који су само декларативно за ЕУ. Само се сјетите како се и са колико проблема усавајао механизам координације, као да је у питању формирање новог министарства. Дакле, њима одговара стање анархије и хаоса, као и уставна комплексност БиХ, а никако уређен систем".

Наглашавајући значај стварања правне државе посебно сам апострофирао на рад Високог судског и тужилачког савјета који мора да прави резултате јер то грађани очекују, а не да се баве глупостима и подметањима једних према другима.

"Ако се данашњи тужиоци воде паролом - да мора бити политичке воље за борбу против криминала и корупције - што је прије неколико година изјавио главни тужилац Републике Српске Махмут Шврака - онда смо ми у озбиљном проблему. Ако правосуђе по уставу треба бити непристрасно, онда нека тако и буде јер изјава господина Швраке је по мени индикатор по ком моделу тужиоци на свим нивоима функционишу, због тога што немају резултате. У протеклих најмање четири године ми нисмо чули да је било ко одговарао за проневјере милиона КМ, а сјетите се само бомбардовања јавности о пропасти Бобар банке, па Литванаца и извлачења пара из Алумине, па Балкан Инвестмент банка... Чаушевића и УИО те наводне милијарде КМ оштећеног буџета - сувишно је и коментарисати".

Задњу панел-сесију завршио сам са тезом да је у БиХ, Републици Српској и Федерацији јако тешко наћи средње рјешење између националног и грађанског концепта по чему смо јединствени у свијету. Када би постојало то средње рјешење дефинитивно не би било оволико блокада на свим нивоима власти, него би постојао неки модус који би натјерао домаће политичаре да се договарају и сарађују у општем интересу.

(крај)

Драгичевић: Ненасилни екстремизам због идеологије дугорочно опаснији од насилног

Учествујући на другом модулу Института за напредно лидерство у политици (ALPI) фокус мојих дискусија и полемика био је на темама: превенција и борба против насилног екстремизма; Напори БиХ у борби против насилног екстремизма и приступ ЕУ безбједносним изазовима на западном Балкану.

Други модул одржан је у хотелу "Вучко" на Јахорини и трајао је од 13. - 15. априла гдје је поред питања опште безбједности за младе организована и својеврсна симулација преговарања у политици.

Моје интересовање за наведене теме по питању безбједности било је веће управо из разлога што је из БиХ велики број људи отишао на сиријско и ирачко ратиште, а гдје се често дешавало да читаве породице одлазе у ту ратом захваћену земљу као нека врста подршке Исламској држави.

"Морамо констатовати да су ти људи на неки начин радикализовани, али је питање на који начин, јер је то узрок проблема гдје се често БиХ провлачи кроз стране медије и извјештаје као земља која има одређени дио људи који подржава ИСИЛ. Безбједносне службе на свим нивоима ако искрено желе да ријеше овај проблем у интересу грађана, морају да пронађу "коријен" проблема на домаћем терену јер тероризам данас не познаје ни вјеру ни нацију".

Додао сам да је ненасилни екстремизам дугорочно опаснији од насилног, јер кроз разну врсту индоктринације појединца - од њега се ствара живо топовско месо који због праћења неких  радикалних идеала угрожава све око себе.

"Домаћи примјери код нас о томе најбоље говоре и свједоче. Од онoг бомбашког напада прије неколико година на полицијску станицу у Бугојну, преко Мевлида Јашаревића и напада у Рајловцу до најновијег напада на полицијску станицу у Зворнику. Суштина је да таквим примјерима шаљемо поруку да наши грађани нису безбједни и баш из тог разлога сматрам да треба направити механизам координације свих полицијских тијела и обавјештајних структура у БиХ чије би се одјељење бавило искључиво борбом против тероризма и екстремизма како ниједан невин живот више не би био угашен".

Закључак моје дискусије био је, да колико год изгледало да је Исламска држава поражена на страним ратиштима, то никако не значи да је поражена и таква идеологија која има присталице широм свијета.

(крај)

Драгичевић: Гадафијева сјенка над Саркозијем

Док амерички предсједник Доналд Трамп пријети Сирији "лијепим, новим и паметним ракетама" због наводне употребе хемијског оружја од стране владиних снага, до тада се, више скривено од свјетске јавности, води судски процес против Николе Саркозија под сумњом да је за предизборну кампању 2007. године примио новац од Гадафија.

Пише: Стефан Драгичевић

Како ствари стоје, више није у питању "да ли је примио" прљави новац него колико је добио, тако да је евидентан и разлог зашто је Француска својевремено била главна заговорница напада на Либију и власт Моамера ел Гадафија. 

Уколико Саркози буде правоснажно осуђен по овом предмету то ће дефинитивно значити да је он био један од главних иницијатора "Арапског прољећа" гдје су смјењени бројни лидери од Гадафија, Бен Алија у Тунису, Мубарака у Египту, а читав тај ланац крвопролића зауставио се у Сирији јер је Русија стала уз Башара ал Асада. Чињеница јесте да су они владали (сем Асада који је и сада на власти) чврстом руком и да су више тежили ка неком аутократском моделу владања, али сама спознаја да су нпр. у Либији народи подјељени по племенском принципу довољно говори да се другачије том земљом није ни могло владати. 

Данас у Либији се прво не зна ко је на власти, друго - не зна се ко контролише коју паравојну формацију или тзв. милиције, треће - територијално свако племе има дио контроле над територијом (Бенгази једно, Триполи друго), а четврто - сама војска и полиција су, благо речено, ван употребе и без икакве снаге да заведу јавни ред и мир.

За самог Саркозија који је у оквиру НАТО алијансе био главни хушкач за војни напад на Либију и Гадафијеву власт, најбоље би било да престане да кука "како му је живот претворен у пакао" због судског процеса, јер је "захваљујући" њему и његовој политици уништено и протјерано на стотине хиљада становника Либије који су у својој земљи имали више него добар социјални статус. Данас је Либија земља у којој влада сиромаштво, дубока племенска подјељеност и практично непостојање суверене власти иако је та земља итекако богата нафтом.

Дакле, Саркозијев "приређени политички пакао" је оно што је он направио народу у Либији, а "његов лични пакао" је само посљедица тога. Нажалост, своју тадашњу политику силе коју је показао на војно-инфериорној Либији из политичког страха од Гадафија који га је финансијски држао у шаци, "демократа" из Француске је наставио да проводи широм арапских земаља и тиме поново покушао да успостави колонијални систем владања.

Да ли је у томе успио? Дјелимично, јер у игри је интерес великих корпорација и свјетских мултинационалних компанија чији је једини интерес профит, а сама транзиција као процес - је у ћорсокаку. Народ широм сјеверне Африке је подјељен, осјећа се изневјереним, изданим, небезбједним и превареним те самим тим не постоји систем који ће заштити обичног човјека јер нема државе. То су само неки разлози зашто народи са сјевера Африке желе да се домогну европског тла, а економске и социјалне разлоге је сувишно коментарисати и наводити. 

Данас се у јавности често може чути како је штета што је Гадафи убијен и што је његова "уређена Либија" уништена јер она није гарантовала само живот и посао становницима, него штитила Европу од најезде миграната који свакодневно долазе из Африке. Чиме ће се сада спречавати нелегална миграција? Оружјем? Ратним бродовима, авионима, тамахавк ракетама? Нема шта, права демократија и поштовање људских права су на видику!

Никола Саркози јесте политичка прошлост, али он не може да буде заборављен и одстрањен из свјетске политике све до оног тренутка док се не утврди његова повезаност са Гадафијем и причама да га је либијски новац (спекулише се око 50 милиона евра) увео у Јелисејску палату као предсједника Француске. То су више него озбиљне оптужбе и морају се темељно истражити. Када се све то разоткрије и почне јасно и гласно причати о посљедицама, онда ће се знати зашто је и сам Саркози толико инсистирао на бомбардовању Либије и свргавању Гадафија. 

Није логично да је Гадафи био "добар, паметан и шармантан" три године Саркозијеве власти, а већ у четвртој години мандата постоји намјера да се он физички ликвидира, очигледно из страха да нешто не проговори, а што би бившег француског предсједника ућуткало за читав живот.

Шта је резултат такве неразумне политике? Резултат је успон шеријата и појава Исламске државе (Либија је под Гадафијем била секуларна држава) те мигрантска криза са којом се свакодневно суочава ЕУ. Ако је то био жељени резултат сулуде европске "саркози" политике према лидерима "који владају чврстом руком" као што је био Гадафи онда је то само и искључиво њихов проблем који не смију и не требају да пребацују на друге. 

Тражили сте, гледајте.

(крај)